Što je Manuka med i zašto je poseban?
Manuka(Leptospermum scoparium) spada u porodicu grmova ili drveća srednjeg rasta. Kao vrsta autohtona je na Novom Zelandu I u Australiji.
Zanimljivo je da se ove dve zemlje oduvek svojataju oko originalnog porekla ovog magičnog grma. Australijska manuka se drugačije naziva i Jellybush ali je Novozelandjani ne priznaju kao onu pravu, originalnu. Ovo svojatanje bih kao situaciju opisao kroz mitove o poreklu balkanske hrane, gde se npr. ljudi i u makedoniji I u srbiji I dalje raspravljaju oko teme čiji je Ajvar. Sama manuka kao grm ili drvo nema neku naročitu vrednost u smislu iskoristljivosti drveta ili plodova. Ono što ga čini posebnim jesu kapi nektara koji cure iz njegovih beličasto-rozih cvetova. Da bi razumeli kako su se kapi nektara slile u teglu I osvojile trpeze širom sveta, pa čak postale I omiljena poslastica na Engleskom dvoru, potrebno je da se malo vratimo kroz vreme u 1950te godine. Novi zeland je jedna od najmladjih zemalja na svetu, nastala 1947 kada je ostvarila autonomiju od Australijske uprave. Zemlja izuzetno sposobnih ljudi i autohtonog maorskog stanovništva kao mlada od svog nastanka formirala je strategiju razvoja poljoprivrede. Tipična slika Novog Zelanda jeste divljina sa nepreglednim pašnjacima i mnogooo ovaca. Da bi bili prokrčeni pašnjaci za buduće pašnjake stoke bilo je iskrčeno mnogo šuma I zaparloţenih površina. Sa pojavom stoke koja širi seme I ogromnih brišućih prostora stvorili su se idealni uslovi za razvoj I širenje manuke. Manuka je preplavila novi zeland kao invanzivni ţilavi grm, toliko da se razmisljalo o strategiji njenog suzbijanja. Stvari su promenile niko drugi nego pčele koje su taj isti grm u kom su svi videli pretnju, beskorisnost I potencijalni problem, iskoristile da od nektara koji luče njegovi cvetovi naprave nešto sto će se vrlo brzo validirati kao najlekovitiji med na svetu, manuka med. Eminentni stručnjaci su kroz klinička ispitivanja I naučne radove potrvrdili I dokazali lekovitost ovog specifičnog meda, I od tada kreće pomama za manuka medom koja traje I dan danas. Njegovu posebnost čini autohtonost manuke koja raste samo na Novom Zelandu u predelima netaknute I najčistije divljine gde čovek nikada nije zalazio. U biološkom smislu med od manuke ima izuzetna antibiotska dejstva zbog povećane količine hemijskog jedinjena metilglioksala. Kada posmatramo manuka med kroz biološku vrednost I njegove antibakterijske, anti inflamatorne I antioksidantne vrednosti mozemo reci da manuka medu ne moţe da parira nijedan med na svetu. Ove jedinstvene lekovite sposobnosti stavljaju manuka med u red proizvoda koji je više od meda, on je I medikament koji se vrlo uspešno koristi u savremenoj medicini.
Putovanje pčelara na Novi Zeland: Iskustva i priče
Za mnoge ljude odazak na Novi Zeland je nedosanjani san. Za mene, igrom slučaja, taj san postao je java a za sve su bile zasluţne pčele koje su me tamo I dozvale. Kao profesionalni pčelar oduvek sam maštao o lovu na manuku kao avanturi. Sve ono što priroda jedne zemlje nudi mi pčelari doţivljavamo vrlo intenzivno jer smo u konstantnom kontaktu sa njom. Istraţivanje predela novog zelanda I selidba pčela u najzabačenije delove netaknute prirode je ultimativni avanturizam za svakog pčeara na svetu. Imao sam priliku da budem prepoznat kao ekspert za pčelarstvo od strane jedne mlade pčelarske kompanije sa Novog Zelanda i da na sezonu budem deo tima čiji je primarni cilj bio upravljanje pčelinjim zajednicama u jednom moţe se reci avanturističkom lovu na cvetove manuke. Moja pčelarska druţina(kompanija) zvala se Manuka Hunters I upravljali smo sa 4000 pčelinjih društava što je logistički izuzetno zahtevna i velika operacija. Poredeći, prosečan pčelinjak na Balkanu broji 40ak košnica. Novi Zeland se sastoji iz dva ostva ili Aotearoa me Te Waipounamu kako ih domoroci maori nazivaju. Nalazili smo se u malom mestu Palmerston North na severnom ostvu gde su nam bili I pčelinjaci.
Manuka kao grm voli da raste u recnim koritima i na stenovitim područijima. Ovakvi predeli su vrlo nepristupačni I često se u potrazi za najboljim cvetovima odlazi u predele gde ljudska noga nikad nije kročila. Ovi vrlo zabačeni predeli na najudaljenijem mestu na svetu jesu oaza mira I netaknute prirode ali ujedno I samoće i sjedinjenosti sa prirodom u esencijalnom smislu.
Mnoge kolege koje su dolazile da rade pčelarski posao pod ovakvim uslovima nisu dugo izdžale i brzo su napuštali I vraćali se kuci.
U momentima kada posle napornog radnog dana veče provodite u sred divljine gde se zapitate kada ste poslednji put videli neku kuću ili čoveka, a telefonski signal odavno izgubili shvatate da je pčelarstvo na novom zelandu ekstreman sport. Zbog ovako nepristupačnih predela često se u selidbi košnica koristi helikopter koji kači košnice I odnosi ih na nepristupačne lokacije. Selidba košnica helikopterom je jedinstveno iskustvo koje je moguće doţiveti samo na Novom Zelandu. Piloti su vrlo iskusni I sposobni da košnice koje su zakačene na uţetu spuste tamo gde je vozilima nemoguće doći. Što se tiče pčelarske prakse I tehnologije rada sa pčelama, za pčelara iskustvo I usvojeno znanje na novom zelandu se izjednačava sa kembridz I oxford univerzitetima. Cela upotreba savremene mehanizacije, helikoptera, mašina, visoko stručnih ljudi kao I ekstremni uslovi rada pomnoţeni sa autohtonošću manuke na NZ formiraju veoma visoku cenu ovog meda koji se smatra za jedan od najskupljih na svetu gde kilogram u prodavnicama dostiţe čak 1000 dolara.
Kako se proizvodi Manuka med?
Pčelinja društva koja sakupljaju manuka med moraju da budu u izuzetnoj kondiciji, zdrava, potentna I spremna da iskoriste svaki minut uslova koji će se stvoriti da manuka započne lučenje nektara. Zapravo, ceo proces uzgoja podredjen je lovu na manuku I te kritične 3 nedelje koliko traje njeno cvetanje. Zanimljivo je da pored manuke postoji I drvo koje se naziva Kanuka. Kanuka je vrlo slična manuci i po izgledu samog drveta I po cvetu. Takođe, kanuka cveta u isto vreme kada I manuka, pa čak i deli iste terene na kojima uţiva da raste. Kanuka takođe obilato luči nektar koji pčele sakupljaju sa cvetova, ali med od kanuke ne sadrzi kritičnu antibiotsku supstancu koju ima med od manuke. Kako pčele nije moguće dresirati na sakupljanje nektara samo određenog cveta, u periodima obostranog cvetanja pčele unose I prave mešavinu meda kanuke I manuke. Ovaj med ima blaţu biološku aktivnost a samim tim mu je I cena manja. Kako bi napravili diferencijaciju uveden je medjunarodni standard koji se naziva UMF ili MGO.
Ovi faktori poseduju skale koje definišu količinu aktivne supstance metilglioksal u medu. Definisanjem je moguće napraviti razliku u kvalitetu a skale se kreću od faktora 10, 15, 20, 30 kod UMF.
Što je manji faktor manja je I biološka aktivnost meda pa I cena, veći faktor nose čistiji medovi od manuke ali im je I cena poprilično visoka. Medovi sa niţim faktorom se koriste konzumno dok se medovi sa višim faktorima koriste kao medikamenti pa I u farmaceutskoj industriji. Sam proces proizvodnje manuka meda je izuzetno zahtevan zbog velike logističke operacije. Ogroman broj košnica potrebno je u kratkom roku preseliti na nepristupačne lokacije, u doline reka, uvale, na vrhove brda, duboko u šume. Danju se radi sa pčelama a noću se sele košnice. Vrlo je bilo vaţno da odrţavamo dobre kontakte sa farmerima tzv. land ownerima. Neki farmeri vrlo svesno ostavljaju manuku na svojim imanjima po cenu da je ne krče kako bi pretvorili teren u pašnjake. Zbog toga oni zahtevaju novčanu nadoknadu za ustupanje mesta koja ide I do 500 nz dolara po jednoj košnici a često i procenat meda. Farmeri su vrlo svesni koliko dobre parcele poseduju, I kada ih iznajmljuju uvek će mesto dati dobrim pčelarima, jer dobar pčelar donosi dobre košnice koje donose puno meda, a samim tim će I njiihov procenat u novčanom smislu biti veci. Ovo je još jedan faktor koji poskupljuje cenu manuka meda. Kada smo sve pripremili I postavili na lokaciju stvari se prepuštaju u ruke prirode. Dobri prolećni uslovi bogati vlagom I suncem stvaraju idealne uslove za lučenje nektara. S obzirom da se Novi Zeland nalazi na juţnoj hemisferi, period proleća I cvetanja manuke je krajem oktobra, početkom decembra.
Pčele unose nektar manuke u period od 6 do 8 nedelja od početka cvetanja. Imali smo sreće da smo mesta ugovarali sa farmerima koji na svojim parcelama imaju isključivo manuku, dok su kanuku sekli. To je omogućilo našim pčelama da sakupljaju sortni med visokog UMF faktora koji vrhunski kvalitet. Sam med je gorkastog ukusa I tamne boje, vrlo gust. Vrlo je specifičnog ukusa I ne bih mogao da ga uporedim ni sa jednim medom koji sam probao. Pčelinje zajednice su u stanju da u dobrim godinama unesu čak I do 30ak kilograma meda. Nektar koji pčele skupljačice unose u košnice, kućne pčele oplođuju enizimima I konzerviraju u ćelijama saća. Za vreme procesa konzervacije ga ventiliraju I spuštaju mu vlagu, a kada se ceo proces završi čeliju saća u kojoj je uskladišten sazreli med poklapaju voštanim poklopčićem I tako proces biva završen.Samo med u ćelijama saća koji je dovoljno sazreo oduzima se iz košnica I nosi na process vrcanja. Iste voštane poklopčiće potrebno je ukloniti I med iz saća centrifugalnom silom izbaciti. Karakteristično za manuka med je da kada se pravilno uskladišti UMF faktor mu sa vremenom sve više raste.
Radi razumevanja vrlo je bitno napomenuti da je manuka drvo koje raste u simbiozi sa jednom malom palmom pangae. Kada je ova palma mala, nju manuka štiti od uticaja sunca I elemenata što joj omogućava rast I napredak. U jednom momentu palma preraste manuku zakoni joj sunce I manuka krene da se suši I umire a sa njom I palma. Kada propadnu, ciklus se kao regeneracija iznova ponavlja. Ova simbioza traje oko 20 godina, a neki farmer koriste helikoptere kojima prskaju ovu palmu kada krene da natkriva manuku I tako kupuju još nekoliko godina manuki da daje med u najboljoj fazi svog rasta. Bilo je brojnih pokušaja pošumljavanja manukom(najviše u Kini) ali nigde toliko dobro ne uspeva kao na novom zelandu gde je autohtona. Moţda baš ovi uslovi simbioze I čine ovu autohtonost mogućom samo na podneblju novog zelanda. Da li će se u budućnosti nešto promeniti I da I ćemo videti velike plantaţe manuke negde drugde u svetu vreme će pokazati.
Lekovita svojstva Manuka meda
Manuka med zbog svog antibiotskog I anti inflamatornog dejstva ima vrlo široku primenu u kliničkoj medicini. Sa spec.doc.med Miroslavom Popović sam vodio online seminar o Lekovitosti manuka meda koji je organizovalo Centar za edukaciju apiterapije I pčelarstva – Api Beo Srbija. Doktorica Popovic je ispitivala dejstvo gaza I zavoja sa medicinski filtriranim manuka medom na pacijentima u post operativnom tretmanu operacionih zahvata u KBC Dragiša Mišovic u Zemunu. Rezutati zaista kompletiraju priču o manuka medom I dokazuju njegovu moć u sprečavanju infekcija i čuvanja rana od bakterijskih infekcija. Antimikrobno dejstvo manuka meda uništava mikroorganizme koji mogu izazvati infekciju I time na prirodan način štiti a ujedno I zaceljuje rane. Brojni zadovoljni doktori ostali su u čudu koliko manuka med efikasno deluje. Takođe, njegova primena je vrlo široka kod plućnih oboljenja i infekcija, kod infekcija usne duplje, koţnih oboljenja I zapaljenja I kod poremećaja probavnog I digestivnog trakta. Vaţno je obratiti paţnju da ukoliko se manuka med koristi u medicinske svrhe potrebno je kupiti što viši UMF faktor 15,20 ili 30+, jer samo tako moţemo osigurati da će lekovita svojstva biti I delotvorna.
Sertifikati i kvalitet Manuka meda
Pri kupovini manuka meda primecujemo da postoje različite gradacije kvaliteta. Kako ne bi dolazilo do zabune potrošača pri kupovini formirana su dva oblika klasifikacije.
Jedan se naziva UMF ( Unique Manuka Factor) a drugi MGO (methylglyoxal). UMF je striktniji I kompleksniji sistem analize manuka meda. On meri kolicinu aktivne supstance odnosno biološke aktivnosti methylglyoxala u medu a ujedno kupcu garantuje poreklo meda, autentičnost I sastav. Kupac oslanjajući se na ovaj faktor sa sigurnošću moţe da bude uveren da je manuka med pravilno gradiran, i da dolazi sa realnog pčelinjaka I sa realnih lokacija koje je moguće pratiti po proizvođačima putem brojeva košnica I lot. Brojevima buradi u kojima je med bio uskladišten. Ovo moţemo uporediti sa ‘’kartom sira’’ koji se koristi u mlekarskoj industriji da pokaţe detaljno poreklo I autentičnost I omogući kupcu da ima uvid u ceo lanac kvaliteta. UMF faktor moţe varirati od ocean 5+ do 30+. Što veći faktor to je veće I antibiotsko I biološko dejstvo manuka meda.
MGO faktor meri količinu supstance methylglyoxala po kilogramu meda. Ova jedinica je izraţena u miligramima. Npr. manuka med koji ima oznaku MGO 500+ sadrţi 500mg/kg methylglyoxala. Ovaj faktor nije toliko relevantan ali se ipak široko koristi zbog povoljnosti same laboratorijske analize. Analizu na MGO faktor moţe raditi bilo koja akreditovana laboratorija, ali ne postoji dalje verifikacije o kvalitetu koje se dokazuju. Obično se MGO faktor koristi kod klasifikacije meda koji sadrţi manuku ali ne u čistom sastavu. Spominjali smo da pčele prave takozvani poliflorni med od raznik cvetova uključujući i kanuku te se onda ova analiza koristi uglavnom sa utvrđivanje medova koji nisu sortni a i dalje sadrţe određeni procenat manuke.
UMF kao metoda je daleko relevantnija i savetujem da se pri kupovini meda preferira ovaj standard koji zaista garantuje da je med porekla od čiste manuke a ne od poliflornih mešavina.
Ekološki i održivi aspekti proizvodnje Manuka meda
Zbog cele pomame koja se dešava za manuka medom u svetu pčelarstvo novog zelanda je u velikoj ekspanziji. Same pčele na novom zelandu nisu autohtona vrsta, već su donešene krajem 19 I početkom 20 veka kolonizacijom britanaca. Pčelarstvo na novom zelandu uglavnom je rašireno na severnom ostvu a cela proizvodnja meda orijentisana ka manuci zbog velikog profita koji se ubira. Ostali medovi koje pčele sakupljaju u netaknutnoj prirodi novog zelanda nepravedno su zapostavljeni. Tu bih ubrojao Pohatukawa med , ili med dobijen od boţićnog drveta. Vrlo specifičnog I prijatnog ukusa I jarko crvene boje. Takođe zbog ogromnih pašnjaka I velikog broja stoke široko je rasprostanjena I bela detelina sa koje pčele takođe skupljaju nektar I prave med izvrsnog ukusa. Velika potraţnja za manuka medom kreirala je I veliku glad za profitom a sa tim I veliku konkurenciju među pčelarima. Borbe za teritorije manuke, nadmetanje, eksploatisanje radne snage čine mračniju stranu dobijanja manuka meda. Takođe ni pčele nisu pošteđene, i pčelarstvo na novom zelandu zbog vrlo visokog stepena industrijalizacije rada polako gubi dušu. U radu sa pčelama zahteva se velika brzina, a u sezoni dani za pčelara bivaju ekstra dugi. Svake godine mnogo mladih ljudi koji se bavi pčelarstvom zbog umora pravi saobraćajne nesreće na putevima jer se spava za volanom.Dešavaju se I greške usled pada koncentracije. Sve prisutan umor koji se akumulira i ţelja da se posao postigne na vreme takođe oduzimaju kratke momente uţivanja u prirodi. No, kad se sve sabere lov na manuku i suţivot sa pčelama I prirodom čine jedinstveno iskustvo koje se jednom doţivljava, te bih svakom preporučio da poseti ovu divnu zemlju.
Manuka med u svetu: Popularnost i potražnja
Novi Zeland je izuzetno mlada I sposobna drţava koja je od svog nastanka prepoznala svoje potencijale I mogućnosti i iskoristila ih kao prednost. Ţiveći u divljini gde se čovek oseca kao je da priroda njegov gospodar a ne obrnuto novozelandjani su učili iz prirodnih zakona I implementirali znanja I transportovajući ih u savremeni svet. Pored ovaca koje su poznate po merino vuni imamo I pčele koje su poznate po manuka medu. Ceneci kult pčela I njihove savršene organizacije novozeandjani su svoj parlament nazvali Košnica. Drţava ima permanentnu strategiju promocije manuka meda u svetu. Vrlo su ponosni na originalnost ovog meda te je svuda moguće videti promotivne bilborde I reklamni materijal o manuci. Podizanje svesti potrošača o izvrsnosti manuka meda kao nacionalnog proizvoda je primarna strategija novog zelanda. Koliko su u tome uspešni govori podatak da sve količine manuka meda koje mogu da se proizvedu u periodu od godinu dana u stanju da pojede grad London sa svojom potraznjom. Veliki kupci manuka meda su pored velike britanije i japan, kina, juzna koreja I ostale azijske zemlje. Interesantno je da azijske drţave imaju daleko izraţeniju svest o konzumaciji meda nego evropski I američki potrošači, a s obzirom da prepoznaju kvalitet oni su ujedno I veliko trţište za sav med koji dolazi sa NZ. Na novom zelandu su vrlo popularne apoteke koje prodaju med I pčelinje proizvode.U tim apotekama kupac ima mogućnost da proba med direktno iz teglice koju ţeli da kupi I sam se uveri u kvalitet. Postoji siroka lepeza pčelinjih proizvoda a lično mi je najviše privukla paţnju pasta za zube sa propolisom. Ceo doţivljaj kupovine u ovim specijalizovanim prodavnicama, ambalaţe, usluga i način prezentacije i pakovanja zaista izgledaju kao odlazak u apoteku I kupovinu nekog vrlo vaznog leka za ozdravljenje ili prevenciju. Ovakve specijalizovane shopove moguće je naći svuda pa I na internacionalnim aerodromima. Nije teško shvatiti da su anglo saksonci majstori marketinga I da od njih moţemo mnogo da naučimo. Manuka zaista jeste sam vrh kvaliteta meda u svetu, ali je bilo potrebno mnogo truda da svaki covek na svetu sazna za ovaj med. Priču je započeo Dr Peter Molan 1981 godine na univerzitetu u Waikatu(NZ) a istraţivanja su kroz radove nakon njega dokazali I brojni drugi svetski naučnici. Istraţivanja su javna i objavljena su kroz naučne časopise tako da su dostupna svakom ko ţeli da se dublje informiše. Danas, manuka med ima izgrađen imidţ za kvalitet kod potrošača na celom svetu, te dodavanje manuka meda u bilo koji proizvod stvara dodatu vrednost istog.