Specifičnost savremenog proizvodnog procesa prehrambenih proizvoda uvela je poljoprivredu i stočarstvo u eru industrijalizacije.
Svi primećujemo da se ukus proizvoda koje smo nekada voleli u detinjstvu i mladosti drastično ili totalno promenio. Danas vlada uverenje da hrana dolazi iz supermarketa i potrošač nema uvid u proizvodni proces svog omiljenog proizvoda. Uštede i trendovi poslovanja i racionalizacije proizvodnje doveli su do toga da proizvodjači i prerađivačka industrija sve više štedi na kvalitetu proizvoda kako bi se izborila sa dugogodišnjim trendom rasta proizvodnih troškova i omogućila potrošačina novčano prihvatljiv proizvod na rafu prodavnice. Istina ovakav vid proizvedene hrane bice ispravan za konzumaciju i imace energetsku vrednost za konzumenta ali ne i biološku. Tehnološkim procesima obrade hrane gube se mnoge biološke vrednosti koje proizvod nosi i dobijamo taj bezlični ukus koji ne poseduje ni miris ni karakter a ni biološke vrednosti po zdravlje. Industrija hrane i ponuda je nikad raznovrsnija a naš stil života i zdravlje ipak sve lošiji.
Ne treba biti vešt i osetiti razliku u ukusu one prave domaće hrane proizvedene na tradicionalni način i industrijske iz supermarketa. Svo vreme odgovore tražimo u suplementima, preparatima, eliksirima a pravi odgovor se nalazi u kvalitetu hrane koju jedemo.
Alternativa ovim proizvodima jeste hrana koja je proizvedena po ekološkim, tradicionalnim principima. Danas je popularni naziv i organska hrana. S obzirom da se bavimo proizvodnjom meda po ekološkim principima pčelarenja ovde ćemo pisati o razlikama izmedju industrijskog meda iz prodavnica kojeg plasiraju veliki nakupci i našeg meda.
Pčela je specifični organizam koji se mora posmatrati isključivo kao zajednica, ili pčelinje društvo kako mi pčelari nazivamo. Sama bez društva ne bi moga da preživi a život u društvu joj kroz vreme donosi različite radne uloge koje doprinose opstanku zajednice. Milioni godine evolucije učinile su da pčelinje društvo ima savršene mehanizme opstanka a med kao njihova hrana uvek mora biti vrhunskog kvaliteta, odgovarajuće vlage i bez štetnih supstanci, jer pčela sve što je loše iz prirode u vidu zagađenja prima sa svoj organizam po cenu spravljanja ispravnog meda koji će obezbediti opstanak budućim generacijama. U savremenom idustrijsom načinu poljoprivrede sa mnogo prskanja i prekomernom upotrebom insekticida, herbicida, zagaženošću prirode i vazduha teškim metalima život samih pčela je nikad ugroženiji i kraći a med kao jedan od proizvoda iz košnice ima neverovatnu biološku vrednost jer nosi u sebi kod opstanka i produžetka života.
Zato je hiljadama godina med imao izuzetnu vrednost jer je pored toga što je sladak bio i prirodna medicina i lek čije je benefite po ljudsko zdravlje čovek odavno shvatio. Med i prirodno voće su pre savremene konditorske industrije i pojave rafinisanog šećera bili vekovima jedini slatkiši koje je čovek poznavao.
Svet u kom se nalazimo je toliko brzo uznapredovao a život pčela unutar košnice ostao ne promenjen. Promenilo se okruženje oko košnice. Voćke i cvetovi koje pčele oprašuju prskaju se nekada i više desetina puta u toku sezone, često vrlo ne stručno i protiv zakonito upotrebom nedozvoljenih sredstava i prskanjem u vreme cvetanja.
Zato što nam je stao do zdravlja naših pčela i kvaliteta proizvoda u ekološkom sistemu pčelarenja biramo lokacije koje su udaljene od velikih voćnjaka koje upotrebljavaju hemiju u radijusu leta naših pčela. Takođe izbegavamo velike saobraćajnice i tešku industriju. Izduvni gasovi prepuni teških metala i intenzivno prskanje utiču i na agresivnost pčela. Mi smo u radu sa pčelama uspeli da postignemo nivo poverenja gde radimo bez zaštite, potpuno slobodni. Kada smo uspeli da postignemo to da smo odbacili zaštitnu opremu shvatili smo da su naše pčele mirne, zadovoljne i pitome i da im lokacije prijaju a nas ne primećuju jer mogu da rade i budu posvećene svojim zadacima u okviru zajednice.
Savremeno vođenje jednog pčelinjeg društva takože podrazumeva i upotrebu hemije na samim pčelama kako bi se pčelari pomogli pčelama da se izbore sa parazitom varroa destructor koji živi i razmnožava se unutar košnice. Ovaj krpelj je poguban po opstanak pčela jer se vrlo brzo razmnožava u pčelinjem gnezdu a ujedno se i hrani tako što sisa masne naslage pčela i prenosi viruse i bolesti izmedju njih te im tako i skraćuje život. Bez intervencije pčelara da populaciju ovih krpelja snizi na minimum pčele bi izumrle ne dočekavši proleće. Upotreba teških insekticida suzbija ovog krpelja, ali i ostavlja rezidue u košnici iz koje se vadi med i ostali pčelinji proizvodi za ljudsku konzumaciju i upotrebu. Sav med koji je dobijen na način gde se u proizvodnom procesu upotrebljava hemija potpada pod konvencionalni. Bas onaj koji se nalazi u svim marketima i kod mnogih pčelara.
Sa druge strane alternativa je biološka borba protiv ovog parazita upotrebom organskih kiselina koje su potpuno razgradljive i ne ostavljaju tragove u košnici te su proizvodi potpuno bezbedni za upotrebu. U našem načinu rada sa pčelama upotrebljavamo oksalnu kiselinu koja je u celom svetu prihvaćena čak i zakonski kao sredstvo za upotrebu u organskom pčelarstvu.
Metodom sublimacije(isparavanjem) oksalne kiseline u određenim periodima u godini obaramo parazita varou i pomažemo našim pčelinjim zajednicama u opstanku. Kombinovanjem metode isparavanja, nakapavanja i specijalnih kontaktnih trakica na bazi oksalne kiseline uspevamo da držimo populaciju parazita na minimumu. Istina, upotreba hemije je izuzetno delotvorna ali ostavljanjem neraspadivih rezidua vodi u začarani krug trovanja jer sam parazit razvija rezistentnost, te se iz godine u godinu menjaju preparati i pojačavaju doze što stvara sve više problema i još više kontaminira pčelinje stanište. Upotrebom organskih sredstava koji su osnova organskog načina pčelarenja zahteva se naše veće angažovanje, više utrošenog vremena i nosi veći rizik i stres od gubitka ili slabljenja naših kolonija zbog efikasnosti tretmana. Sa druge strane čist i zdravstveno ispravan med imaju mnogo veću vrednost kako po ljudsko zdravlje tako i za naše pčele. Iskreni i autentični proizvodi koji su potpuno zdravi i bezbedni su uvek bili okosnica u našem radu sa pčelama jer nikada drugima ne bi davali ono što ni sami ne konzumiramo.
Vrlo bitna stavka kojoj posebno posvećujemo pažnju jeste fizička odvojenost plodišnog i medišnog prostora. Prostim pčelarskim jezikom, odvajamo fizički prostor u kom pčele žive i formiraju svoje gnezdo od prostora u koji skladište med. To je važno iz nekoliko razloga. Prvi je da nikada ne oduzimamo med iz zone gde je pčelinje leglo jer je taj med njima potreban za normalno funkcionisanje zajednice i ne predstavlja višak koji je moguće oduzeti jer bi se ugrozio opstanak zajednice. Često pčelari oduzimaju i taj med čime direktno ugrožavaju opstanak zajednice jer ona funkcioniše sa minimumom hrane. Drugi razlog je da pčele nakon izleganja iz ćelija saća ostavljaju košuljice koje se lepe za zidove voska. Vremenom taj vosak iz ramova iz zone legla postaje sve tamnji jer se kroz cikluse radjanja pčela povećava količina košuljica unutar zidova ćelija saća. Takođe ukoliko pčeari tretiraju teškom hemijom protiv parazita zone gde pčele imaju gnezdo, svi otrovi imaju rezidue u tom tamnom vosku. Vrcajući med iz zakvih nastavaka med može imati čudan miris i metalni ukus koji alaudira na upotrebljavanu hemiju. Boja takvog meda je blago tamnija a sam med pogledom kroz teglu prepun tamnih opiljaka koji dolaze od košuljica koje smo pomenuli. Med vrcan iz ovakvih ramova ima narušen ukus, miris i izgled a to je upravo konvencionalni med kakav smo navikli da kupujemo.
Odvajanjem plodišta od medišta što je i jedan od postulata ekološkog pčelarenja postižemo efekat da sav med koji su pčele prikupiile bude uskladišten odvojeno od zone pčellinjeg legla. Takav med je pčela spakovala u takozvano devičansko saće, voštano saće u kom nikad nije bilo ništa sem čistog meda. Odvajanjem smo dobili med izuzetnog kvaliteta. Ukus našeg meda je puniji, boja prozirnija i bistrija a miris potpuno prirodan baš kao cvet sa kog je nektar sakupljen. Med je izuzetne čistoće a sve zahvaljujući devičanskom saću koje nam je izuzetno vredno jer osigurava maksimalan kvaitet. Vosak od kog je napravljeno devičansko saće je 100% prirodan pčelinji vosak koji ima 0% rezidua i primesa, a siguran sam da pčele to i osete jer ga rado prihvataju, grade i skadište med u njega.
Naš vosak ne sadrži parafinska ulja kao drugi voskovi na tržištu, te ulažemo mnogo energije kako bi našim pčelama omogućili prirodan komfor.
U zaštiti medišnih nastavaka vodili smo se ekološkim principima te su sanduci u kojima se nalazi med farbani farbama na vodenoj bazi. Med je hidroskopan i svako prisustvo hemije i mirisa upija što mu menja ukus i utiče na kvalitet. Farbe na vodenoj bazi su prirodnije i uz laneno ulje postale su standard u organskom pčelarstvu.
Med koji skidamo sa naših pčelinjaka prolazi kroz proces hladnog ceđenja. Hladnim ceđenjem meda pod centrifugalnom silom zadržavamo sve korisne sastojke koje prate med poput aminokiselina, fenolnih jedinjenja,vitamina, gvozdja, cinka i antioksidanasa. Med u sirovom obliku baš onakvom kakvog su ga pčele prirodno spakovale u duplikatoru prolazi kroz proces homogenizacije. Homogenizacijom ujednačavamo kvalitet, strukturu, boju meda koji dolazi od različitih košnica sa jednog pčelinjaka koji je na paši. Procesom homogenizacije gde se med meša u velikom tanku a zatim odležava neko vreme postižemo da se separatišu i najfinije nečistoće iz meda i on bude tegliran u prirodnom izvornom stanju. Homogenitacija daje i punoću ukusa a potrošač navikava na standardizovani kvalitet svog omiljenog meda. Ceo proces se naravno odvija uz upotrebu inoxa i ‚‚food grade‚‚ plastike a med skladišti u odgovarajućoj ambalazi kako bi se kvalitet zadržao. U procesu kontakta, sirove obrade i tegliranja meda nema kontakta sa metalom. Metal i uskladištenje meda u neadekvatnoj ambalaži postiče reakcije te aktivacija agenasa može drastično promeniti ukus, miris i ispravnost meda. Zato u proizvodnom procesu koristimo inox, i prehrambenu ambalazu, a med pakujemo za kupce isključivo u staklenim teglama. Upotreba plastike u ekološkom standardu mora biti svedena na minimum.
Sa druge strane, industrijski konvencionalni med iz prodavnica prolazi termičku obradu gde se često zagreva na temperature više od dozvoljenih kako bi pakeru meda omogućilo lakšu manipulaciju i točenje. Med ima specifičnu gustinu i ako ga ne zagreju izuzetno je teško da ga tegliraju i provlače kroz pumpe. Takođe zbog standardizacije i zahteva supermarketa med se provlači kroz specijalne filtere koji izdvajaju mikročestice nečistoća i primesa. Procesom zagrevanja i ekstremne filtracije med gubi većinu pomenutih benefita i postaje isključivo slatka vodica koja ima energetsku vrednost ali ne i biološku. Savremenim procesom proizvodnje i pakovanja kao roba široke potrošnje med upravo postaje industrijski proizvod koji gubi dodatu vrednost koje su pčele usadile.
Naš način rada ekstrakcije hladnim procesom jeste primitivniji i drastično sporiji sa više manuelnog rada ali nam osigurava da naš med za razliku od konvencionanog ne gubi biološku vrednost na čemu vrlo insistiramo kroz ceo proces proizvodnje meda i vođenja pčelinjaka.
Za naše pčele trudimo se da odaberemo najčistija mesta, često i vrlo udaljena od ostalih pčelara i pristupačnih puteva. Trudimo se da pčele u savremenom svetu što više približimo njihovom prirodnom staništu. Poštujući ekološke principe prilagodili smo tehniku rada gde ne idemo protiv prirode već sarađujemo u skladu sa njom. Bitka za kvalitetnu hranu danas je nikad teža te konstantno ulažemo i unapređujemo proces kako bi održali biološku vrednost našeg meda. Med iz naših košnica proizveden je po ekološkim principima bogat antioksidansima izrazitog antibakterijskog delovanja, prirodan i svež u nepromenjenom obliku baš kao što su ga pčele pripremile za sebe. Kao takav on je više od hrane, podržavajući i osnažujući zdravlje i imuni sistem za ljudsko zdravlje predstavlja lek.
Upoznavanjem potrošača sa načinom na koji je njegov med proizveden kreiramo lanac poverenja i delimo deo strasti koji osecamo u radu sa pčelama. Savremenim stilom života izgubila se konekcija između čina proizvodnje i čina konzumacije hrane. Potrošač kupovinom proizvoda u supermarketu ne vidi napor i vrednosti koje smo mi prozvođači usadili. U takvim uslovima postalo je svejedno šta odabiramo i time se stvorio uslov da nas preplavi industrijska konvencionalna hrana.
Vrlo smo ponosni što radimo stvari bas na u ovom tekstu opisani način a čitaoci ce nakon ove male edukacije već sami biti sposobni da pri degustaciji osete razliku. Opstanak će biti određen sposobnostima da povratimo i održimo zdrave navike.