Cilj teksta je da otkrije, prepozna i grupiše probleme pri uzgoju pčela u savremenom dobu.
Faktori koji utiču na pčelinje zajednice u savremenom dobu su:
- Agrotehničke mere
- Intenzivno prskanje i košenje travnatih površina
- Klimatski faktori
- Nekontrolisana seča i požari
- Loša primena api-tehničkih mera
Kako agrotehničke mere utiču na pčelarstvo?
Nekada kada se vodilo računa o selekciji vrlo važan faktor je bio kapacitet nektara koji biljke luče. Odavno je dokazano da oprašivači među kojima su i pčele umnogome povećavaju prinos uzgajanih kultura. Medonosnost je bio dodatan asset selekcije. Danas zbog klimatskih promena i izazova da se ostvari kontinuitet poljoprivredne proizvodnje selekciji na medonosnost se ne pridaje toliko značaja koliko fokusu na otpornosti biljke na sušu npr. Ovo se ogleda naročito kod suncokretove paše. Agrotehničke mere su se takođe promenile u korist kvaniteta pa se stoga suncokret seje na razmaku od 8 cm a nekada je to bilo 30 cm. Gušćim plodoredom ratari dobijaju veću količinu biljaka po ha ali su glave suncokreta drastično manje zbog iscrpnosti zemljišta. No, kada se sagleda kvantitet on je na gušćem plodoredu u solidnim godinama veći. Cvetovi suncokreta bivaju manji što im skraćuje period cvetanja a samim tim i medobranja za pčele. Pojavom hibridih sorti koji ne mede značajno su ugrožene ispaše za pčele te pčelar mora dobro promisliti i raspitati se o sortama pre dolaska na pašu.
Obradive površine sve se manje djubre stajskim djubrivima a sve vise mineralnim i azotnim, te zemlja ima sve manje humusnog sloja što utiče i na kvalitet samih biljaka. Površine pod navodnjavanjem su takodje male te je intenzivna poljoprivreda prepuštena slučaju i gledanju u nebo. U regionu Vojvodine dolazi i do eolzije zemljišta gde vetar odnosi plodni površinski sloj usled nedostatka vetrozaštitnih pojaseva i slabe pošumljenosti. Takođe manjak drveća stvara problem jer nema šta da zadrži kišu u površinskim slojevima i ona i kada padne jako brzo prolazi kroz prve slojeve zemlje te stvara problem korenom sistemu biljke da je crpi.
Pojavom savremenih mašina koje imaju velike radne zahvate znatno su se ubrzalo vreme i učinak ratara. Ovo nije nužno loše ali su se pojavile velike površine koje imaju jednak tajming setve i samim tim ujednačeno cvetanje. Nekada kada su se površine obrađivale manjim mašinama setva je duže trajala i bila neujednačena što je omogućavalo različit i dug period cvetanja i dobru ispašu za pčele. Današnje ispaše zbog svega navedenog su izuzetno intenzivne, kratke i upitne zbog samog kvaliteta podneblja. Agrotehničke mere nikad nisu bile savremenije ali kvalitet i prinosi primarnih poljoprivrednih proizvoda ipak nisu na zavidnom nivou. Značaju pčelarstva i njegovom doprinosu poljoprivredi kao fenomenu pozitivne eksternalije se vrlo malo pridaje značaja. Jedino voćari koji imaju velike zasade plaćaju pčelarima oprašivanje svesni povećanja prinosa koje ostvaruju. U poljoprivredi je sve povezano i ako jedna karika ne funkcioniše problemi se nižu jedan za drugim te nam je obrazovanje i saradnja neophodna. Direktan i indirektan sistemski značaj pčela i oprašivača za ekonomiju je nemerljiv te je pčelarstvu potrebno dati zasluženu brigu i strateški ga zaštititi.
Kako prskanje i preterano uređivanje travnatih površina utiču na pčele?
Nektar nije jedini izvor hrane za pčele. One od njega prave kompleksnu superhranu med koji je u suštini sigurnost i zaliha do seldećeg perioda medobranja. Polen koji biljke stvaraju u prašnicima privlačeći pčelu nudeći joj nektar kao nagradu za oprašivanje predstavlja sirovi izvor proteina koji pčela donosi u košnicu i konzervira ga u takozvani pčelinji hleb. Pčelinji hleb je vitalna hrana koju mlade pčele dalje svojim žlezdama pretvaraju u mleč kojim hrane leglo i koji konzumiraju mlade pčele. On je izvor kvalitetnog proteina sa širokim sadržajem esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina i kao takav omogućava pčelama kvalitetnu sirovinu za ishranu.
Skeptici će kao odgovor na povećanu koncentraciju co2 u atmosferi zbog efekata staklene baste reći da je to dobro za ceo biljni svet jer biljke i drveće koriste upravo ovaj gas u procesu fotosinteze što čini lisnu masu i vegetativnu fazu biljaka bujnijom. Druga strana medalje je da biljke previše energije guraju u vegetaciju a manje u cvetanje, i samim tim je kvalitet polena u cvetu drastično niži. Od 60ih godina XX veka na području Balkana kvalitet polena je izuzetno opao, kod nekih biljaka čak i do 60%. Samim tim pčele nemaju potrebne količine kvalitetnog proteina za konzumaciju i potrebno im je količinski više. Kada na ovaj problem dodamo i uvođenje i čitav razvoj industrije herbicida vidimo da u polenskom smislu ispaše za pčele ima vrlo malo i da je ona lošeg kvaliteta.
Pčeli je potrebna raznovrsnost jer polen jedne monokulture ne može da zadovolji razvojne potrebe. To bih usporedio sa dijetom u ljudskoj ishrani. Iako možemo raditi, funkcionisati i opstati na slaninici i krompiru na duže vreme to nije dobro za naš organizam i potrebna nam je raznovrsnost ishrane. Isto je i sa pčelama. Raznovrsnost cvetova daje pravilnu dijetu a samim tim dobar imunitet i dug život pčele. U smislu opstanka negovateljice će uvek lučiti mleč jednakog kvaliteta ali ukoliko u pčelinjem hlebu nije sastavno kvalitetan polen ono što fali sintetisaće od sopstvenih rezervi što može uticati na niz drugih problema kao rezerva masnog tkiva.
Danas u mestima gde je intenzivna poljoprivreda mi ne možemo kao nekad videti korovsko i poljsko cveće koje je bilo izuzetan izvor hrane za pčele u bespašnim periodima. U poljoprivredi se sve manje koriste podrivači i manuelno ukljanjanje korova a sve više prskalice i herbicidi te stoga u poljima danas ne možemo videti ni jednu travku ni korov. Nekada je posle žetve žita nicao beli bosiljak koji je bio izuzetan izvor hrane za pčele a danas se čak i žito prska te je ovu biljku nemoguće videti.
Košenje trave uz bentove velikih reka takođe stvara problem pčelarima. Nekada je ta kosidba zbog ograničenosti mehanizacije bila duga te je poljsko cveće iscvetavalo uz bentove i u koritima reka, dok danas savremenom mehanizacijom te površine bivaju pokošene baš onda kad je period cvetanja i pčele još jednom bivaju ostavljene na cedilu po pitanju ispaše.
Manjak stočnog fonda i sve više zaparloženih livadskih površina značajno su uticale na pad kvaliteta pčelinje ispaše na našim prostorima.
Često se obavljaju i prskanja biljaka u cvetu što je i zakonom zabranjeno. Kontaktni otrovi direktno utiču ubijajući pčele i u najgorim slučajevima dovode do pomora celih pčelinjih zajednica.
Upotreba ostalih fungicida i herbicida direktno ne ubija pčelu ali im izaziva stres obara imunitet i skraćuje životni vek indirektno. Pčela zbog čestog kontakta sa navedenim tipovima otrova ume da bude izuzetno agresivna.
Tretmani semena neonikotinoidima predstavljaju veliki problem a pogotovo kod ispaše na suncokretu. Ovaj otrov biljka ukoliko je tretirana semenski kasnije pri visokim letnjim temperaturama luči pri cvetanju te insekticid nervno ubija pčelu i dešavaju se strašna trovanja. Poznavanje i saradnja pčelara sa ratarima je ključna prilikom prevencije ovog problema.
Kako klimatski faktori utiču na pčele?
Ne treba biti naučnik da shvatimo da se klima oko nas drastično promenila. Ako posmatramo prirodu i promene po godišnjim dobima iz godine u godinu uviđamo sve nepredvidljivije anomalije. Klimatske promene i globalno zagrevanje sa povećanom emisijom ugljen dioksida u atmosferi koja je i 100x veća nego u prošlosti značajno utiče na biljni i životinjski svet. Globalnim zagrevanjem se necemo zagrejati do te tačke da će se zemlja zapaliti a ljudi praviti kuće pod zemljom kako važi zvanično kafansko mišljenje već nam ono donosi više vremenskih ekstrema na koje nismo do sada navikli što dalje utiče na ceo ekosistem koji je zbunjen i ne može tako brzo da se prilagodi. Stoga su fenomeni poput sve češćih superćelijskih oluja, odsustvo formiranja snežnih pokrivača, suše, obilne padavine praćene gradom i olujom, blage zime i intenzivna proleća i leta postale naša svakodnevnica.
Nepredvidljiva proleća predstavljaju jedan od glavnih problema za pčelare. Ove 2024 godine svedoci smo da je posle blage nepostojeće zime praktično iznenada nastupilo proleće sa intenzivnim buđenjem prirode već u ranom maju. Priroda je poranila čitavih mesec dana a samim tim i vegetacija i cvetanje svih važnih kultura za pčele. Prirodni razvoj koji je tekao izuzetno intenzivno pčele nisu mogle da sustignu te su u prvoj paši uljane repice samo one zajednice koje su bile u tom ranom periodu godine krajem marta u punoj snazi, mogle da ostvare viškove dok su ostale iskoristile period da se i dalje razvijaju. Proleća sa naglim otopljenjima umeju da donesu i nagla zahladjenja i tako izmrzavanjem preseku vegetativnu fazu prirode u ovom vrlo osetljivom periodu godine. Ovi klimatski ekstremi dalje utiču na prinose i opstanak cele biljne proizvodnje. Na pčele najviše utiče pojava zahladjenja u periodu cvetanja uljane repice što utiče na medonosnost biljke, usporava razvoj pčelinjih zajednica a smanjuje i prinose. Pri nižim temperaturama i hladnim vetrovima koji duvaju u vojvodini za vreme ove paše dešava se da pčelu izmami miris uljane repica ona odleti na cvet i prevari se na hladnom vetrovitom danu te se smrzne i ne može se vratiti u košnicu. Pčelari u ovom osetljivom periodu godine umeju da prerano zarotiraju nastavke ili prošire plodišta što može uticati na zahlađenje legla i usporavanje razvoja zajednica ukoliko se vreme promeni ka zahlađenju.
Sličan fenomen se dešava i na lipovoj paši na Fruškoj gori gde za vreme cvetanja opojni miris lipe izmamljuje pčele a iznenadni letnji pljuskovi i obilne količine padavina prevareći poklope pčelu izletnicu u šumi te se dešavaju veliki gubici pčelinjeg fonda.
Bagremu usled izenadnih aprilskih mrazeva i zahladjenja u osetljivoj fazi izmrzavaju pupoljci budućeg cveta kada je veličine do 5 mm. Pupoljak na mrazu otpada i nema prvog najvažnijeg cveta koji najbolje medi. Ako sve preživi i bude u dobrom stanju često se dešavaju obilne kiše u periodu cvetanja bagrema te u kombinaciji sa hladnijim noćima i spiranjem cvetova zaustavljaju medenje.
Prošlih godina smo imali i neverovatne superćelijske oluje praćene jakim vetrom i gradom koje su uništavale čitave šume i polja te su kao so na ranu zaustavljale nade pčelara da će ostvariti barem neke viškove meda kao komepenzaciju za uložen trud i rad.
Poplave i nabujale reke znaju da ugroze pčelinje zajednice koje se nalaze blizu voda. Pčelari vrlo često postavljaju košnice uz reke ili kanale zbog lokacijskih pogodnosti ali u nekim godinama kada voda nabuja desava se da budu poplavljene ako se ne reaguje na vreme.
Kako nekontrolisana seča i šumski požari utiču na pčelarstvo?
Dugogodišne ne obnavljanje šumskog fonda i preterana nekontrolisana seča počele su da stvaraju prve posledice po pčelare. Bagrem iako vrlo važan za pčelare i pčele nema neku naročitu primenu ni vrednost u drvnoj industriji sem kao ogrevno drvo. S obzirom da se na našim prostorima i dalje većina ljudi greje na čvrsta goriva bagrem je i dalje na meti seče. Seku se starije bagremove šume koje izuzetno dobro mede a došle su do kraja eksploatacionog veka. Bagrem je takođe uvršten u invanzivne vrste te kontolisanog pošumljavanja nema. Uz kombinaciju sa slabim pošumljavanjem ili pošumljavanjem drva koja imaju vrednost u industriji poput topole u Vojvodini došli smo do sve manjih površina drveća u šumama koji mogu biti korisni po pčele. Šume sa stogodišnjim lipama na Fruškoj gori takođe su bile na meti seče. Samo upravljanje šumama i redovne seče i ne bi bile problem da se redovno pošumljavalo i vodilo računa o šumskom fondu. Veliki deo Vojvodine ima pošumljenost manju od 10% a obale kanala i reka ne izgledaju kao nekada. Čak i onda kada se šuma sadi dešavaju se podmetnuti požari od strane nesavesnih gradjana koji žele da uzurpiraju površine. Šume je sve teže zastititi, a one su zapravo prirodni habitat pčele.
Kako loša primena api tehničkih mera utiče na savremeno pčelarstvo?
U poslednjih 10 godina došlo je do ekspanzije pčelarstva u Srbiji gde se broj košnica uveličao za 3x i gde smo trenutno zemlja na svetu koja ima najviše košnica po glavi stanovnika. Veliki broj novih pčelara sa nepotpunim znanjem u kombinaciji sa svim navedenim savremenim problemima pčelarstva prestavljaju otezavajuću okolnost za profesionalno obavljanje ove delatnosti u Srbiji. Površine pod kvalitetnom ispašom je sve teže naći a kod lokacija koje zaista i jesu dobre dolazi do prenaseljenosti jer pčelari po nekom običaju ako vide da se kolege grupišu na nekoj lokaciji onda stanu i oni tu u nadi da će biti ispaše i za njegove pčele. Prava istina je da takvim postupanjem smanjuje prinos prenstveno sebi pa onda i kolegama. Usled prenaseljenosti na lokacijama dešavaju se i naleti pčela. Nalet utiče na neravnomernost jačine pčelinjih zajednica i na širenje bolesti i zaraza.
Pčelari koji ne savesno drže pčele te bolesti i štetočine poput pčelinjeg krpelja varoe destruktor ne saniraju na vreme utiču i na širenje bolesti i zaraza i na okolne pčelinjake. Slabije zajednice i one koje imaju problem koji nije saniran od strane pčelara bivaju povod grabeži odnosno pljačke od strane drugih jačih društava u okolini te se pljačkom šire virusi i bolesti pa i ovaj pčelinji krpelj ponovno infestira zdrave kolonije.
Stoga pčelari treba da shvate da držanjem pčelinjih zajednica pored individualne imaju i kolektivnu odgovornost jer njihovo ne činjenje utiče na sve pčele u doletu. U prirodi su stvari povezane.
Problema i izazova u pčelarstvu kao vrlo osetljivoj grani stočarstva je mnogo. Uzgoj pčelinjih zajednica podrazumeva veliko znanje, požrtvovanost i marljiv rad. Uz sve navedene probleme sa kojima se susreće pčelarstvo u savremenom dobu pčelarima je postalo izuzetno teško da pronadju dobre lokacije, spreme zajednice i izime ih u odličnom stanju i pogode momenat medobranja. Pčeli kao insektu koji je izuzetno i direktno zavisan od prirode opstanak je ugrožen. Pčelarima je sve teže da svoje zajednice održe u dobroj kondiciji. Opstanak će zavisiti od prepoznavanja važnosti ovog insekta i povećanjem svesti i brige za prirodu.
Tada će pčela zablistati i bez pomoći čoveka.
